Колико сте се пута сусрели са неким вама непознатим мерама за површину, од којих сте за неке можда и чули у неком разговору а за неке нисте имали представу да постоје? Иако сам пољопривредни инжењер по струци, признајем да су многе од ових мера за мене биле потпуно непознате до скоро, јер нису биле предмет изучавања на факултету. Ипак временом, захваљујући раду на терену и контакту са пољопривредницима, постепено сам се упознао са њима. Неке су, међутим и за мене остале непознаница па сам решио да се позабавим њима и да их затим представим у једном оваквом тексту.


Све ове мере остаци су бурне историје на овим просторима и великих утицаја још из доба турског и аустроугарског царства. Многе од њих су толико укорењене у нашем народу да се у појединим крајевима користе у свакодневном животу, док се званичне мере из SI система користе само када се мора. Старе мере за површину највише су заступљене на територији Војводине, док се у остатку Србије површина изражава углавном у међународно признатим мерама.


Иако многима од нас, наученим на округле вредности када су у питању јединице површине, оне делују као превише компликоване за коришћење и прерачунавање, они који их користе тврде да се много лакше сналазе са старим мерама него са овим модерним. Ето, ствар навике на делу. Такође, треба имати у виду да су се ове мере некада давно користиле као званичне мере, па су у неким крајевима парцеле још увек прилагођене управо њима, док људи и даље тргују њима и баратају истим површинама.


Према википедији, величине неких од најраспрострањенијих мера које и данас живе у свакодневном животу и раду наших људи су:

1 квадратни хват (hv) = 3,59665 = 3,6 m2
1 катастарско јутро (kj) рал = 5754,64 m 2 = 1600 квадратних хвати
1 хектар = 2780 четворних хвати = 1,7377 рали
1 ланац = 7193,3 m2
1 дулум (дунум) = 1000 m2
1 дан орања = 4000 m2
1 мотика земље = 800 m2
1 рало = 1600 m2


Мера која је у најчешћој употреби је катастарско јутро или само јутро како се још назива у неким крајевима. Осим катастарског јутра, често се можете сусрести и са ланцем као мером. Дулум представља меру која се много више среће на просторима Републике Српске али се може наћи и у деловима Војводине где је доста досељеника из тих крајева.



Оно што целу причу о старим мерама за површину земљишта чини још интересантнијом јесте чињеница да се вредности ових мера разликују у појединим крајевима наше земље. Тако нпр. у појединим крајевима као јутро се узима површина од 0.72 hа уместо 0.57 hа како је горе прихваћено у већини места. Такође, иста ова мера се у неким местима назива још и “рало” и не ради се о истој мери која се већ помиње као површина од око 1600 m2.












Покушавајући да сазнам што више о старим мерама налетео сам и на један занимљив географско-етнографски прилог под називом “Старе и нове мере” у којем су изнете неке које смо већ помињали али и неке које се разликују. Овом приликом вам преносим ауторова запажања везана за мере за површину, а уколико сте заинтересовани у њему можете пронаћи и неке друге старе мере:

јутро (рало) - обухвата око ¾ hа или тачније 0,72 hа
дулум (тур.) - обухвата 10 ари или 1.000 m2
јутро - катастарска јединица која износи – 5,75 m2
федан (егип.) - обухвата 4.200 m или 0,42 hа
мотика - одговара парцели коју копач може да окопа за један дан (око 8 ари)
рало - одговара порвшини која се може преорати за један дан (око 4.000 m2)
хват - износи 3,60 m2
декар - обухвата 10 ари
десјатина (рус.) - износи око 1 hа


Иако су ове мере одавно напуштене од стране званичних институција (осим у неким случајевима када се исте појављују у катастарским књигама, што изгледа и није тако ретка појава у Војводини ) и науке, чињеница да још увек живе у народу, чини их значајним за све људе који се пољопривредом баве на овим нашим просторима. Такође, оне могу бити интересантне и за вас који се више интересујете за етнологију и старе обичаје нашег народа. Свакако, надам се да ће вас овај текст подстаћи да и сами мало више истражите старе мере које су се некада користиле или које се и данас користе на овим нашим просторима. Уколико неко од вас зна за још неку меру коју овде нисам поменуо нека је слободно напише у коментарима.



Aлександар Антић дипл.агр.
Текст преузет са http://agroavantura.wordpress.com/